Opština Topola 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17

Садржај:
Општина Топола 3
Историјски развој општине 4
Географски положај општине Топола 4
Основни географски облици: 5
СТАНОВНИШТВО 6
Демографска структура становништва 7
Привреда 8
Градско насеље Топола 11
Паркинг сервис 11
Депоније 12
Индустријске зоне 12
Водоснадбевање и управљање отпадом градског насеља Топола 13
Туризам 14
Уређење парка у Тополи 15
Спортско – рекреативни објекти 16
Саобраћајна сигнализација 16
Електрификација и гасификација 17
Здравствена заштита 17
Предлози за побољшање живота становништва..........................................................................17
Литература...........................................................................................................................................18
Општина Топола
Топола је градско насеље у општини Топола у Шумадијском округу у Србији.
Шумадијски округ се налази у централном делу Србије. Обухвата општине:
Општина Аранђеловац, место Аранђеловац
Општина Топола
Општина Рача
Општина Крагујевац
Општина Баточина
Општина Кнић
Општина Лапово.
Има укупно 312.160 становника. Седиште округа је у граду Крагујевцу.
Површина општине Топола износи 356,4 км2 што представља 14,9% укупне површине Шумадијског округа. Тополска општина има неправилан и издужен облик. Пружа се у правцу дуж осе од југозапада ка североистоку ваздушним растојањем око 31,5 км, а краћом осом северо-запад, југо-исток у дужини од око 5 км.Топола заузима северни део Шумадијског округа. На њеној територији поред градског насеља налази се још 30 сеоских насеља. Популација општине Топола је последњем званичном попису, спроведеном 2002. године, бројала 26.548 становника што је, после града Крагујевца и општине Аранђеловац, највише у Шумадијском округу. По истом попису општина је имала 7.609 домаћинстава, а просеча густина насељености је била 71 ст/км2. Има једно градско насеље и то Топола, која је општински центар.
Историјски развој општине
Повољни природни услови учинили су да је у овом пределу људско присуство забележено још у најранијим временима. На 12 км од Тополе ка западу, на брду Рисовача налази се истоимена пећина, станиште палеолитског човека. Уз реку Кубршницу, у селу Бања, на 5 км од Тополе налази се људско станиште које припада неолиту. Налазишта у овом крају потврђују да су у античко доба овде обитавали ратоборни Келти, затим Римљани, Грци и до доласка Словена романизована племена и етничке групе. Након косовског боја, када почиње померање српског народа на север, Шумадија добија на значају, у њу се слива српско становништво са свих страна и она постаје пренасељена. Стари назив Тополе био је Каменица, по речици која кроз њу протиче. Као и називи осталих места широм Шумадије, и Топола је добила име по уобичајеном растињу у њеној околини. Наравно, реч је о дрвету тополи којег је било у изобиљу. Сличан је случај и са називом брда на чијим обронцима сама Топола лежи. Назив Опленац долази од „оплена", делова стабала који су служили сељацима да праве точкове на сеоским колима.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]